Moderna proizvodnja i selekcija nas teraju da menjamo stare navike. Do pre samo desetak godina je bilo neshvatljivo da rane FAO grupe mogu da prinosom konkurišu kasnim, osim u nepovoljnim godinama. Na osnovu rezultata DKC hibrida u poslednjih nekoliko godina, možemo lakše da shvatimo zbog čega se najbolji proizvođači kukuruza opredeljiuju za ranije FAO grupe. One u dobrim godinama, više ne zaostaju značajno u prinosu za kasnim. U jednoj dobroj godini DKC hibrid iz FAO 300 grupe zrenja lako daje prinos preko 14 t/ha, što je izuzetan rezultat u proizvodnji kukuruza bez obzira na godinu i grupu zrenja. A kada dođemo do loše godine, onda su rane grupe definitivno bolji izbor.

Cena merkantilnog kukuruza je po pravilu veća u godinama sa lošijim prinosima. Dakle FAO grupe 300 i 400 donose i visoke prinose i visoku sigurnost u proizvodnji, bez obzira na povoljnost uslova za proizvodnju, što je i razlog zašto u višegodišnjem proseku imaju prednost. Jasno je da sa odabirom DEKALB hibrida iz FAO grupe 300 i 400 birate modernu i inovativnu genetiku koja će vam pomoći da budete uspešni i ostvarite maksimalan profit.

Ovo su neke od prednosti ranijih FAO grupa:

• Imaju veću šansu za izbegavanje suše kod oplodnje
• Brže otpuštaju vlagu
• Ranija žetva često znači i bolja otkupna cena

Ovo su prosečni rezultati STRIP ogleda po FAO grupama, svih semenskih kuća i hibrida kukuruza. Kod ovog grafikona ćete primetiti da prinosi ranijih FAO grupa (FAO 300 i FAO 400), ne odstupaju od prinosa kasnijih FAO grupa u dobrim godinama. Dok u sušnim godinama prinosi ranijih FAO grupa su veći od prinosa kasnijih FAO grupa.